Novosadski trener, rođeni Somborac Strahinja Marković početkom ove godine postavljen je na poziciju kondicionog trenera Ženskog rukometnog kluba Minaqua Vojvodina. Tim povodom, razgovarali smo sa Slađanom Grujić, sportskom direktorkom ŽRK koja na ovoj poziciji radi od avgusta prošle godine. Pre tog perioda je bila na drugim funkcijama i ulogama u klubu.
Kako i kada je nastala saradnja sa Strahinjom?
Saradnja sa Strahinjom je počela početkom ove sezone. Došlo je tako što je Strahinja bio moj student pre svega, a s obzirom da je on bivši rukometaš, dotakli smo se tih priča, samim tim je situacija išla u tom pravcu da se te stvari dese.
Neki klubovi u raznim sportovima imaju strategije da sam trener bude i kondicioni trener u isto vreme. Koliko se Vi slažete sa tim?
Nije to samo u nekim klubovima, to je gotovo u svim, a u rukometu je to 90% slučajeva. Moje mišljenje je da to nije dobro i ja se borim za jednu drugačiju priču, jer vidim stvari na drugačiji način. Volim širok stručni štab i da svako radi svoj deo posla. Smatram da nam to donosi rezultat.
Koliko se oseti napredak, rezultat rada trenera Markovića za ovo kratko vreme?
Sigurno da se oseti. Treba vremena i treneru i igračicama da se naviknu, jer većinom su to igračice koje nisu bile u nekim ozbiljnim sistemima, baš kao što ste pomenuli da sve stvari radi jedan trener, pa on u jednom trenutku postaje i sekretar kluba, i fizioterapeut i psiholog… a to nije dobro. Naš plan je da probamo da nađemo ljude koji su stručnjaci u svojoj oblasti i da svako radi svoj deo posla. Odatle i ideja da trener Marković dođe na mesto kondicionog trenera, kao stručna osoba za tu ulogu u našem klubu.
Koji su planovi za naredni period?
Mi imamo velike planove i ciljeve. Za sada idemo uspešnim koracima ka zacrtanom cilju, a to je svakako plasman u najviši rang takmičenja i da prosto ne budemo ljudi koji ćemo samo malo negde biti prikazani, već da napravimo ekipu za pravu igru, da ne ostane samo cilj sam ulazak u Super ligu, već i da ostanemo u njoj.
Poslednjih dvadeset godina Novi Sad nije imao klub za mlađe kategorije u rukometu, a novost je da ste pokrenuli Školu rukometa. Kolika je zainteresovanost dece za rukomet?
Od 15. septembra smo krenuli sa radom, danas se možemo pohvaliti sa pedesetak devojčica različitih uzrasta, od mini rukometa, mlađih pionirki, pionirki, kadetkinjama i sve one su u ligi mlađih kategorija. Fascinantno je što one sve beleže sjajne rezultate i što su skoro sve prve na tabeli. Postoji kod dece želja za rukometom, ali pre nisu imali mogućnost. Mora se više raditi na promociji ženskog sporta. U ovom gradu nemamo puno, pogotovo kolektivnih sportova kojima se bave žene. To moramo da podržimo.
Rukomet ima jednu prednost, koju bih naglasila, nemamo ograničenja u smislu fizičkog izgleda, kao u drugim sportovima. Ne tražimo samo visoke ili samo brze, kod nas dođu deca koja su gojazna, pa imamo poziciju i za njih. Imamo poziciju i za one niske kojima su takve genetske predispozicije.
Kada je upis novih članova za školu rukometa?
Upis novih članova i dalje traje. Treninzi se održavaju četvrtkom, subotom i nedeljom na Slanoj bari, gde su uverićete se i sami vrhunski uslovi, kako za seniore tako i za mlađe kategorije. Naša sala je napravljena samo za rukomet. Važan nam je osmeh dece. Decu učimo i ponašanju, ne samo rukometu. Pa neka roditelji dovedu decu, da se oprobaju u rukometu.
